Veje napolju...Onako nezno,lagano,meko. Nije hladno. Ili bar ja ne osecam. Sve o cemu razmisljam je onaj stari osecaj koji me ponovo hvata. Osecaj samoce i zaborava. Ne,nisam sama, toliko je ljudi oko mene.... Ali ko to da objasni mojim bubicama...?
Ko da ubedi pundravce da ne treba da bude tako? Odakle mi sada ideja da nesto ne valja...?
Ovih dana više i ne prepoznajem sebe. Kao da to više nisam ja. Promenila sam se. Porasla za jako kratko vreme. Priznaj, krivac si. Mada oboje znamo da to nisi uradio namerno. Samo si se postavio prema meni kao prema osobi vrednoj poštovanja, ljubavi, pažnje.
Odavno sam izgubila nadu u mogucnost da budem srecna. Da
volim I da mi bude vraceno istom merom. Da se smejem iskreno sa nekim. Odavno
se pomirila sa time da mi je svakodnevica da me neko vredja. Nisam videla, ili
nisam zelela da vidim da to tako ne mora i, u stvari ne treba da bude. (Dalje)
Powered by blog.rs